Sestra od ujaka završila diplomski, ja je pozvao na večeru, ona je 14 godina mlađa od mene al bliski smo i pored toga. U restoranu se potrefi i jedna koleginica. Sutradan u firmi čujem razne komentare tipa 'šta je to, kriza srednjih godina', 'izlasci sa piletinom,a?'... Pošaljem na mejling listu svih zaposlenih 'Sinoć sam bio na večeri sa sestrom koja je diplomirala. Jeo sam rebarca na kajmaku i popio dve čaše vina. Rebarca su bila ljuta, u wc-u teško. Možete se vratiti svakodnevnim obavezama.'
Počeli ljudi da mi se sklanjaju na hodniku...
Moj brat se oženio pre petnaest godina. Žena mu je prilično razmažena i čudna, kao i njena porodica. Dešavaju im se loše i čudne stvari. Puni su negativne energije koju teško kriju lažnom ljubaznošću. Njeno ružno ponašanje brat toleriše godinama, moji roditelji trpe, ja hoću da izludim, jer vidim kakva je žena smotala mog naivnog brata. Pohlepna, bezosećajna, ljubomorna... I deca kopiraju njeno ponašanje i plaše je se. Pod pritiskom moram da komuniciram s njom, a ona tada histeriše, galami, kontrira. Laž je njena svakodnevnica! Jednog dana neko joj super, drugi dan joj najgori. Samo želim da pobegnem iz ovoga, to je moj horor godinama.
Četiri godine sam plakala za njim i nikako nisam mogla da ga prebolim, a ja sam raskinula. Niko drugi me nije zanimao. Samo on pa on i to svaki bogovetni dan razmišljanja o njemu. Pre nedelju dana izađem u grad neplanirano, upoznam jednog dečka i od kad me je pogledao meni ovaj bivši ni da padne na pamet. Aleluja, pa čak i sa njim da ne bude ništa hvala mu, progledala sam.
Dečku s kojim sam dve godine, sam rekla da mi je zasmetalo i da mislim da nije okej što mi nije odma rekao da je bivšoj koleginici poslao zahtev i poruku, s čim se on nije složio, nego sam čula za to tipa nedelju dana posle toga, kad mi je rekao kako mu još nije odgovorila... Isto tako je jednom prilikom otišao da se vidi s nekom poznanicom koju je upoznao u prodavnici i imali su nekih zajedničkih tema i interesovanja, bez da je mene pitao da li je meni to okej i uopšte mi nije ranije ni spomenuo da su se dogovorili da se vide nego mi je rekao bukvalno taj dan kad je trebao da se nađe s njom, a u tom momentu nismo bili u istom gradu.. Zanima me vaše mišljenje o tome? Pretpostavljam da će većina reći da me vara, ali evo nadam se da će se naći neko ko ima neko drugačije mišljenje..
Umoran sam od ljudi i drugarstva. Do sada sam imao mnogo loša drugarstva i umoran sam od ljudskih odnosa, ja stvarno ne znam kako sam naišao da mi par drugova budu kompleksaši sa lošim ličnostima bez morala. Nadam se da ću uskoro moći da prekinem sva ta loša drugarstva koja me ne ispunjavaju jer ja više ne želim da se družim sa tim likovima. Ja hoću da nađem kasvetne i moralne i dobre ljude sa kojim bi mogao da gajim normalan ljudski odnos. A ne da se stalno mislim da li se ovaj pravi da mi je drugar i da li me potajno mrzi. Nadam se da ću uskoro moći da prekinem ta nekoliko drugarstva što su mi ostala i da ću moći da idem napred ka boljem životu.
Sad me mnogo boli ali nije mi žao i ne kajem se. Ne kajem se što sam bila iskrena i ranjiva, njemu možda naporna ili dosadna. Prema njemu sam gajila jako lijepa osjećanja. A on mi je izazivao mnogo i ružnih. Kao mlađa sam uvijek bila zatvorena i plašila se da se otvaram ili priznajem da mi se neko sviđa. Toliko sam željela to i uradila sam. Samo sa pogrešnom osobom. To baš boli.
Razmišljam malo o muško-ženskim odnosima danas. Sa mnom u uredu radi mlada kolegica koja je nevjerojatno dobra, draga, pouzdana, pristojna, duhovita, u konačnici i lijepa. U više navrata je pokazala da je ljudina. Ma sedmica na lotu. Ali malo povučena dok se ne opusti. I momka ni za lijeka. Razmišljam u što gledaju ove generacije. Nismo ni mi bili mudraci u tim godinama, niti smo nešto puno birali, završili s prvom koja bi nas htjela. Ali barem smo prilazili, trudili smo se. Ne znam je li do toga što je sve na instant i nitko se više ne želi potruditi oko djevojke. Ili su svima isprani mozgovi onim isfiltriranim curama po internetu, pa su slijepi na "obične" djevojke. Ali baš tužno i nevjerojatno. I onda poslije, žene su ovakve i onakve. Pa takve ste birali.
Imam 30+ godina i najveći mi je san imati blisku prijateljicu. Otvorena sam, iniciram upoznavanje i kave, često pokrećem zabavu, motiviram, slušam... I redovito se nađem u situaciji da svi ostali imaju svoj krug ljudi i da su radna mjesta bliskih prijatelja zauzeta. Čak mi se često i kaže da sam super izvrsna ali redovito izostanem sa popisa pozvanih na bliska druženja. Da li ljudi lažu ili šta? Jesam li propustila akciju djeli se bliski prijatelj? Kada odustanem i pokušam uzeti što se pruža ni to mi ne uspijeva. Izvući nekoga na kavu ispada neka viša matematika iako su svi na mrežama i lajkaju si sve, ali nema se kao vremena za viđenje uživo. Ne znam jel ja smrdim pa mi nitko neće reći ili je došlo takvo otuđeno vrijeme. Znala sam i direkt pitati ljude kakvo sam društvo i dobijem detaljne i brojne pohvale. Pa gdje onda zapne? Ne shvaćam. I dalje sanjam da negdje postoji ta osoba za mene, fali mi strašno moja prijateljica.
Ako nešto ne volim to cicjačluk, kad je neko cicija.
Kad sve meri koliko ti daje, koliko ti njemu- njoj.
Ciganlija klasična.
Sve gledaju kroz paru, da te iskoriste.
Samo da bi prošli što jeftinije, jadno.
Nikad nisam bio takav i neću, kad imam imaju svi, kad nemam nemam i to je to. Što se tiče poklona dragoj osobi nikad nisam nabijao na nos koliko to košta kao neki.
To je mizerno i jadno.
Druženje zaova, snaja, jetrva i svekrva retko kad je srdačno i iskreno. Uglavnom se održava silom zbog porodice. Molim muški rod da ne uslovljava ženski rod ovim druženjima radi porodice, jer se tu mogu stvoriti takve eksplozije i spletke da poruše sve mostove i stubove. Uvek postoji konkurencija i ko to ne priznaje, laže sebe!