Moja majka voli da ja žrtva. Ceo život je žrtva mog oca i moje babe, sada je žrtva nas, njene dece. I ako je čuvamo kao kap vode na dlanu, ona se uvek žali i bukvalno od komarca napravi magarca. Ne daj bože da se neko na nešto požali, ona tu upada i priča koliko se mučila. Ne daj bože da joj neko otme titulu najveće žrtve u univerzumu.
Hvala ti Bože što si me spasio propasti koja bi me sigurno dočekla da sam ostala sa bivšim momkom, kockarom, a kasnije se ispostavilo i narkomanom. Bježite ljudi od takvih, jer sa njima nema sreće, a ni nade da će biti bolje. Dobro je pa sam shvatila na vrijeme.
Majka moje bivše nije poštovala oca uopšte, ja to kad sam video rekao sam tako mene neće njena ćerka poštovati.
Tako je i bilo, malo po malo, sve je bila gora i gora, počela da se ponaša bahato da mi komanduje pred prijateljima, da me kontroliše, raskinuo sam joj.
Pa neka ide njenoj mami koja je tako vaspitala.
Poenta cele priče ako majka cure sa kojom se zabavljaš ne poštuje njenog muža, neće ni tebe sutra dan tvoja devojka njena ćerka, ma kakav god da si i da si najbolji na svetu, ona je kao dete gledala njen primer i ona to samo sledi, beži glavom bez obrzira, raskidaj brak, veridbu, vezu, sve samo beži.
Luda kuća je to, prijatelji moji.
Jako volim svog dugogodišnjeg dečka i planiram budućnost sa njim. Međutim, pre nekoliko meseci se pojavio neko ko je bukvalno ostvarenje mojih snova.
Tu osobu viđam jednom godišnje, a ni to nije obavezno. Opirala sam se jako, ali sam ipak odlučila da sa njim provedem noć, a zatim nastavim svoj lep život sa svojim dečkom. Jedino me brine griža savesti, jer nikada pre nisam to uradila.
Da li je neko imao takvo iskustvo, da je počinio preljubu i nakon toga i dalje imao lep život sa svojim partnerom bez griže savesti?
Jako sam nesretna osoba a sve je u redu - obitelj mi je živa i zdrava. Imam posao, dečka, prijatelje. A i dalje sam jako nesretna.
Imam najboljeg muža na svetu, najdivniju osobu. Imam bivšeg, koji mi je jako sličan, držao me je živom ali jako toksično. Ne prođe ni dan da ne pomsilim na njega. A vidim i on na mene, jer se stalno bocnemo tako što se zapratimo i otpratimo.
Psihijatar će vam reći da nije normalno raditi 24h, dva posla itd. Ovde pišu da je naš narod lenj, pasivan, ne radi mu se... Pa šta je problem doći kući i ne trčati da ideš na drugi posao ili ko zna šta? Idite kod dr, pa vidite šta će vam reći. Samo kod nas je narod lenj iako radi, ali mora da radi 14h jer onda znači da je neradnik.
Nervira me što muškarci uopšte nemaju očinski instinkt. Oni na djecu gledaju kao na poznanike. Zamislite vi taj mozak... Ovaj moj djecu voli na društven način, ne na roditeljski.
Prošlo je šest meseci od smrti dečka sa kojim sam bila šest godina, veza je imala uspona i padova. U zadnjih godinu, godinu ipo, više je bilo svađanja, njegova česta pijanstva, su počela da me hlade, i onda se desi to što se desi njegova smrt, ja upoznajem dečka koji mi prija u svakom smislu, ali samo se sve svodi na sex, sa njim sam probala sve što nisam ni sa kim nikad. I znam da smo oboje za nešto vise, ali nikako da pređemo na viši nivo, i prija mi to...
Momak i ja smo dogovorili datum vjenčanja, i od tad stvari kreću naopako, više ništa ne spominje u vezi svadbe nit i šta, kao da ga ništa ne interesuje. Molim Vas za neki savjet. Ako je neko prošao kroz nešto slično a i skontala sam da mu roditelji nisu baš sretni zbog ženidbe.