Mrzeo sam kad su me kao malog slali u prodavnicu po povrće, pa mi u prodavnici daju trule paprike ili paradajz pa me moji šalju nazad u prodavnicu da isto to vratim.
Kad god se dečko ponaša malo uzdržanije, ja istripujem da me više ne voli, da će da me prevari ili ostavi.
Raskinuli smo lepu vezu pošto se odselio u inostranstvo, malo je reći da sam bila slomljena. Pre dva meseca se javio da dolazi i da želi da me vidi. Ko pomahnitala se bacam na treninge, masaže, dijete. . .samo da budem savršena za njega. Konačno taj dan, susret, on lep kao Bog, kaže da sam bitna osoba u njegovom životu i da bi voleo da mu dođem na svadbu. O tugo moja!
Mama me tera da radim na pijaci i pomažem joj tokom leta...Mrzim to, jer niko od mojih vršnjaka ne radi, a imam 20 puta bolji prosek od njih. A i sramota me da radim na pijaci. Moji me smatraju iskompleksiranom. I uvek budem rastrzana jer stvarno mislim da nije fer da u školi dajem maksimalan rezultat, po kući sve radim i onda nemam leto slobodno već moram da radim ono što ne volim, a s druge strane žao mi bude mame i onda na kraju uvek radim. I jedva čekam da radnica dođe s mora da prestanem.
Žensko sam, a mrzim svaku vrstu izliva emocija između dve drugarice. Tipa cmakanje svaki put kad se vide, dušo, kuco, maco, idemo zajedno u wc i tome slično.
Kad odem kod doktora i sedim u čekaonici, posmatram zaposlene u Domu zdravlja i razmišljam da li se muvaju i spavaju s kolegama kao u Uvodu u anatomiju.
Kao klinja mislio sam da je hrčak onaj koji hrče. I tako sam se u školi jednom izlanuo rekavši da je moj tata hrčak.
Ja i moja drugarica smo danas počele da svaku riječ započinjemo sa slovom z. Idemo tako mi ulicom, odvaljujemo nešto, smijemo se, a onda nam je ponestalo inspiracije. Ćutimo jedno 10 metara kad odjednom pored nas prolazi neki policajac, a nas dvije se pogledasmo i u isto vrijeme: "Zolicajac", tu smo se zacenile od smijeha, nadam se da nas nije čuo.
Kada sam bila mala mama mi je pričala kako moja prababa nije imala mamu nego neku zlu maćehu i dve polu sestre koje su je mučile.Tada sam bila u tripu da je moja prababa pepeljuga i da je poznata, samo da to neće da mi kaže.
Najgore mi je ono kada želim leći, ugasim svijetlo, zažmirim, a ono k'o iz topa mama uleti u sobu, upali svijetlo i kaže: "Uh, treba mi nešto".