Imate li i vi u društvu osobe koje su počele strašno da vam idu na živce, ali ne možete da se prestanete družiti jer nemate konkretan razlog.
Ne mogu da razumem kako pojedini matorci sebi dozvole toliko da propadnu u pogledu fizičkog izgleda... Fuj.
Godinama sam se trudila da zatrudnim, tačnije 5 godina. Imam drugaricu koja je imala isti problem, takođe i radimo zajedno. Išla sam na testiranja, često smo pričale o tome, jer je i jednoj i drugoj bilo teško zbog toga. I hvala Bogu u međuvremenu sam zatrudnela i dobila svoju bebu, svoj najveći blagoslov. Nikome nisam htela da pričam do 3 meseca, srela sam je u gradu u rekla sam joj njena relacija mi je bila odvratna. Samo me je pogledala onako iznenađeno i nije ništa rekla, samo je rekla super i otišla. Ja razumem kolko je teško i sve, ali kako možeš biti takva osoba i da ti nije drago zbog tuđe sreće prijateljice?
Uvek smo se peckali oko datuma kada smo se smuvali drugog ili trećeg jula. Drugog smo seli na piće a poljubili se iza ponoći, tehnički trećeg. Mnogo sam je voleo. Volim je mnogo i danas. Puklo je sve.
Prošlo je tri godine a ja i dalje svakog drugog razmišljam o tome. Svaki dan mi padne na pamet. Teško je.
Pitam ćerku otkud kasikica ostavljena u tegli nutele, kaže jela sa hlebom. Kažem joj ali hleb nije načet na šta mi odgovara pa zaboravila sam da odsečem.
Razišli se prije 8 godina. Trajalo je 7. Prevario me. Ne znam mogu li ikada dati više toliko sebe. Solo sam i željela bih pronaći nekoga, samo ne znam kako da se opustim..bavim se sobom, trudim se zacijeliti..no željela bih se riješiti tog emocionalnog otiska…te boli...
Upravo sam ukapirala da na fejsu postoji opcija koja se zove "pomozite korisniku tom i tom", gle čuda baš na profilu od bivšeg. Nešto se mislim, jedino da ti dam broj od nekog sanatorijuma da ti pomognem. 😅
Više puta u životu mi se dešavalo da se sa nekim gledam mesecima i na kraju ništa ne bude. Pitam se zašto je to tako.
Opterećen sam sa sto briga već godinama. Društvo koje živi lagodno pa i moja supruga mi stalno prebacuju da bi trebao da se opustim. Radim kao konj, para nikad dovoljno, posao mi je neizvestan, imamo kredit za stan, roditelji su mi stari, za decu nikad dosta para, ma gomila problema. I onda me još nekao napušava što mi nije do izlaska po kafanam i opijanja. Nisam u stanju da se provodim, a nemam ni kad i da hoću.
Ali da mi se dopadne SVEŠTENIK...nemam komentar na sebe.