Na pameti mi je sve više to da otvorim OF nalog. Radim u kvartovskom marketu za bijednih niti 1000€ s kojima realno ne mogu ništa niti imam život. Samo kuća-posao (koji me ubija psihički i fizički) i to toliko da se od muke samo prejedam na poslu. Ne mogu naći ništa bolje jer nemam baš neke škole. Za neko tamo kvalifikovanje ili fakultet i ta sranja živaca nemam, a i godine lete. Možete mi sada svi pisati o nekakvom KVAZIdostojanstvu, ili kako se najlakše prodavati itd.. Stvar je u tome što s ovim poslom koji me ubija neću nikad moći niti na putovanje, niti da si kupim nešto skuplje, niti auto, niti ću moći preurediti kuću, ništa, a za kredit neću ni da čujem.. i sav domet izlazaka mi je ako odem na piće u obližnji kafić. Neš ti života. I još taj posa u dućanu mrzim iz dna duše. Jedino što me 'sprečava' da otvorim taj nalog su moji roditelji, jedino se njih plašim da ne saznaju jer se oni inače protive takvim stvarima, dok me za druge ljude, komšije, frendove boli K što bi rekli..
Na mestu sam posle dužeg vremena koje u meni budi velike emocije.
Pre puno vremena bio sam sa bivšom ovde.
Tu smo imali najlepše poslednje trenutke naše veze.
Imali smo tako lepe slike, gde sam je ja ljubio u čelo, a njen odmah nije silazio sa njenog lica. Brao sam joj cveće. Bila je mnogo slatka i lepa, šteta što smo raskinuli.
Fale mi ti trenuci sa tom damom.
Umesto da nam pomognu, roditelji mog supruga stalno traže nešto, i sitnice i veće stvari. Skoro svaki vikend nam se svodi na njihove potrebe i umišljene probleme koje, ako on ne reši odmah, ispada loš sin. Imamo malo dete i smatram da ne treba da me njih ostavlja samu s njim toliko često a ni da se svađamo više oko toga šta je stvarno prioritet...
Ostala sam sama, ali baš sama na celome svetu, samo dete i ja. Izgubila sam majku izgubila oca, da ne pričam o sekrvi i svekru koji ne žele da čuju za mene, a kamoli za dete njihovog sina. Govore mi da nađem nekoga da upoznam biće mi lakše, ali ne mogu, dete mi je malo, a svi što se kvazi zainteresuju samo žele jedno, a svi znamo šta je to. Nikada mi neće biti jasno zašto to rade muškarci, kao da nama ženama koje smo same razvedene i nikoga nemamo da nam je samo stalo do seksa i ničega više? Zar i mi nemamo dušu?
Ili je i dalje onaj komentar ‘da si valjala bila bi u braku’...
Psihički me dotukla njegova prevara, zapustila sam se, ugojila, više ja nisam ja. Tu ženu s kojom me prevario prezirem znam kriv je i on, ali znala je da je oženjen. Ostavila bi ga ali nikako da skupim hrabrost da odem jer mi žao dece, a i još uvek ga volim.
Mišljenja sam da bi putevi bili u globalu mnogo bezbedniji kada bi se svakom vozaču Golfa oduzeli i dozvola i auto. Ima i normalnih, tačno je, ali u proseku je za volanom uglavnom kreten.
Nakon godine dana od prekida, tek sad mi je jasno u kakvoj lošoj vezi sam bila. Imala sam dečka na kojeg se nisam mogla osloniti, a ja sam zbog njega uzimala slobodne dane na poslu za gluposti, a šta god je meni trebalo bitno, nikad nije bilo vremena ni volje. Nikog nije volio, svi su mu bili glupi, a odnos sa roditeljima, bolje da ni ne govorim. Jedna jako užasna i loša osoba koja samo sebe vidi! I žao mi je truda i godina kojeg sam uložila jer sam se nadala promjeni!
Nadala sam se da će moja deca imati njegove oči, iako su moje oči jedina stvar koju volim na sebi.
Dečko me je ostavio samu na klupi kad mi se tata razbolio. Užasan osjećaj.
Skupila sam hrabrost i pitala ga da li postoji šansa da ga još jednom vidim..prvo je kao po običaju dao lažnu nadu i rekao da postoji, a posle dva dana me je prvi put u životu blokirao... 😏