Ostavila me posle 2 i po godine bez značajnog ralzoga. Dan prije mi je govorila da sam joj sve, da živi za mene. Nismo se čuli 15 dana od raskida, nisam ni živ ni mrtav. Volio sam je više od sebe, a ona me okrivila da je nisam volio uopšte. Život.
Ja sam radila u administraciji kao pripravnica i imala sam užasan osećaj neprijatne tišine, mnogo je lakše raditi sam ili kad je gužva na poslu, nego kad nema puno posla radiš sa nekim a ono neprijatna tišina, imala sam jednom prilikom situaciju kada mi je jedna koleginica rekla, kaži nesto bilo šta, mnogo grozan osećaj kada si introvert.
Ne shvatam osobe koje se žale kako jedva ustanu, ni za šta nisu, spava im se... Pa normalno kad legnete u 2 ili 3 ujutru. Šta očekujete?! Lezite nekad u 21h, pa da vidite kako se lepo ustaje. Stvarno me nervira kad se neko žali na ovo, a zna i sam dobro zašto je to tako.
Ne kapiram ove influenserke koje vam kažu da komentarišete vaš iskustva i podelite u komentarima, a kad to uradite – obrišu vam komentar. Koji vam je?!
Prošlo je mesec dana i malo mi je lakše. Samo da je ne vidim i ne čujem i sve će proći. I mogu posle svega da kažem da je uradila dobru stvar. Spasila je i sebe i mene.
Četiri ratne godine u izbjeglištvu, poslije toga pet živio u tuđim kućama, selili se nekoliko puta. Vratimo se svojoj kući u "veliki" grad, gdje sam uvidio da to mjesto nije za mene, manjina u svakom pogledu. Završio fakultet u "velikom" gradu, pokušao se zaposliti pa mi rekli da nisam prava stranka, poslije se zaposlio u provinciji. U nekom momentu sam sebi zacrtao da žeim da živim u maloj kući, sa porodicom i da imam psa. To sam i ostvario. Zaradim platu, donesem je kući, koji put sedmično odem u kafanu sa društvom na piće, imam neke svoje hobije, a ostatak vremena se zabavljam oko kuće. Sad ne valja što nisam ambiciozan i ne želim "ispunjavati svoj puni potencijal". Fak off.
Ismevala sam rođaku koja se razišla s čovekom nešto nakon udaje. Razvela sam se bukvalno 2 meseca nakon svadbe od 300 gostiju, bar da nisam trošak roditeljima napravila, još ni poklone nismo takoreći otvorili.
Nikad nisam imala sreće s uklapanjem u prijateljstva, imam cijeli život samo jednu, ali me ta ženska bezbroj puta povrijedila, a tek naživcirala..
Svaki put kad bi me nešto tištilo, ona bi se odmah ljutila na mene, čak bi me i uvrijedila što znači da sam ja toj curi dobra samo kad je i meni sve 'dobro'. Isto tako moram doslovno vagati riječi pred njom i paziti što sam odjenula jer se njoj "gadi" izazovno. Npr kad mi se susjeda prije par godina porodila, oni su cijelu noć puštali glazbu na najjače al im nitko nije mogao ništa jer je otac te susjede-policajac. Kad sam sve to prepričavala toj frendici i rekla da sam bezbroj puta 'izvragetala' tu djecu i glazbu i sve jer ja, a i moja mama koja je duševno bolesna treba mir, posebno noću, Na sve to ona mi je rekla; Nisi mi prijateljica!, a ja njoj; o čemu ti?, a ona: Ja nikog ne šaljem kvragu pa nećeš ni ti, pogotovo ne djecu, a sam joj samo na to rekla: OK, eno ti ih vodi ih kući sa sobom!! Prgaviju osobu u životu nisam upoznala niti ću.
Prije 3 godine nakon par mjeseci viđanja ostavio me uz riječi da ja nisam žena za njega. To me slomilo jer sam baš bila zaljubljena. Od tad sam ga vidjela samo jednom ali nisam znala što je s njim jer ne koristi društvene mreže. Nedavno šok, on na televiziji, organizirao je humanitarnu akciju sa svojom djevojkom, rekli su u intervjuu da su zajedno 2 godine i da je to bila ljubav na prvi pogled. Bio u nekoliko novina, pišu o njemu hvale a ja ga ne mogu smisliti.
Da li mislite da prijateljici koja je samo iz čista mira, prestala da se javlja, pitati šta je problem ili samo kulirati sve to i ostaviti hladne odnose. Nismo deca i intezivno smo se družili par godina. U prošlosti je znala tako ljude da ostavi.