Imam 30 godina, još uvek nisam majka. Skoro sam čula da se bebama ne daje voda do 6 meseci, po preporukama lekara.
Šta? Zašto? Iskreno pitam zašto, ima li nekog objašnjenja naučnog zašto ne sme? Nama su naši davali vodu, pa šta nam fali? Čovek ne može bez vode a kako bebe mogu... ništa ne razumem....
Takođe protiv grčeva kod beba im odma sada daju neke lekove a ranije skuvaju vodu sa kimom i reši nam se problem grčeva. Zašto sad to ne sme...ne razumem!?
Tadašnja cura je pomislila da sam u kontaktu sa svojom bivšom, zato što sam upućen bio u njeno zdravsteno stanje.
Nije pomislila da imamo zajedničke prijatelje.
Jako je bitno imati dobru komunikaciju u vezi.
Problem nastaje, kad osoba ne zna da komunicira i onda svaka sumnja ima pravo.
U braku sam već 11 godina, srećni smo volimo se i sve je to super, ali mu dođe ponekad period kada me uopšte ne primećiju, ne priča sa mnom ne dodiruje ništa, ali baš ništa, čak sam primetila da me izbegava, u glavi mu je samo posao i kako više da zaradi a ja sam tu skroz nebitna. Stvarno ne znam šta da radim kako da privučem njegovu pažnju??? Osećam se jako usamljeno...a hoću da budemo kao pre srećni.
Kako mrzim kad putničke agencije reklamiraju "7-dnevna avantura", a u tih 7 dana je uključeno putovanje do aerodroma u drugu državu, pa onda let sa presjedanjem i za cijelo povratno putovanje se već izgubilo 3 dana samo na to...
Što više godine idu, to mi više ide na živce vožnja autobusom kad moram negdje ili kad moram pješačit na posao, u trgovinu, itd.. Kao da mi je sve više počelo smetati što nemam auto. Jer kad god negdje idem, uvijek posežem za taxijem. Tako da polaganje je u najavi, jer više ovako ne mogu.Dosta mi je više i autobusa i pješačenja.. ionako dovoljno stojim i gubim vrijeme na poslu.....
Ona je mislila da ja želim nju oženiti samo zato što nemam bolju priliku od nje. Jako je nesigurna, mislim da takve misli može imati samo takav tip osobe.
Posle dugogodišnje veze, ušao sam u vezu sa njom i zaljubio sam se do ušiju, sve je išlo brzo, brzo sam je verio, pristala je.
Nije bilo srećnijeg čoveka od mene, verio sam je na svoj rođendan, rekao sam to je to.
Međutim, njena nesigurnost je postajala sve veća, stalno je mislila da je varam, puko sam raskinuo sam, posle sam se pokajao, ali ona nije želela da se pomiri.
Dobra je to cura, nadam se da će naći pravog, kakvog zaslužuje.
Ja joj to od srca želim, malo je danas takvih. Te amo <3
Pred kraj studija (pre otprilike dve godine) zaposlio sam se kao prodavac u jednom butiku u sklopu tržnog centra i to mi je jedna od najgorih odluka koju sam doneo. Otegao sam završnu godinu na faksu zbog tog posla i još uvek, naravno, nisam diplomirao, a otegao sam i vožnju. Što se samog posla tiče, šefovi su svi više frustrirani i drčni, direkcija vrši sve veći pritisak, kolege kako ko, klijentela užasna jer je taj tržni centar na specifičnoj lokaciji, a i ljudi su generalno odvratni, bolje da ne pričam šta sve doživim tu na dnevnom nivou. Sad bih dao otkaz, ali toliko nemam pojma šta bih drugo radio trenutno, muka mi je od svega, a i smotan sam prilično, pa nemam neki izbor. Eto, slika i prilika propaliteta, da drugi znaju da ovako ne treba!
Počeo sam da radim u novoj firmi. Kako sad da dobijem 7 dana slobodno za more?
Ceo život imam nekakav čamac, manji ili veći. Otac je voleo reke, jezera, pecanje, ja zavoleo uz njega. Dok sam bio mladić, često bih sa društvom provodio vreme tu. Sad želim da to radim sa porodicom (nas četvoro). 'Prijatelji' se stalno nameću i sami dolaze. Prodao sam veliki i kupio mali za 5 osoba... sad tek vidim ko su mi bili pravi prijatelji....
Najgore mi je kad izađem s nekim, a ta osoba se samo hvali i takmiči. Posle kaže ja neću da izađem, a nije toj osobi palo na pamet da je to do njenog ponašanja.