Imao sam tu 'sreću' da se rodim u Beogradu (a mogao sam i u nekoj vukojebini) i roditelji mi jesu bili primer normalne ljubavi ali su i bili jako striktni.
Dok su se drugi socijalizovali, imali prve ljubavi kroz srednju školu itd. mene ništa od toga nije zadesilo pa tako čak i sada u 22. godini života ja sam bez trunke iskustva u bilo kakvim međuljudskim odnosima (a ne samo romantičnim) a samopouzdanje mi je zbog toga jako nisko. Bukvalno drhtim samo pri pomisli o prilasku nekoj devojci, a kamoli to da realizujem (o dejtu i vezi ne želim ni da pričam, tu ću napraviti bezbroj grešaka tako da su šanse za nešto više nepostojeće).
Štaviše fakultet me je bacio u depresiju, čujem da se svi ostali zabavljaju, kako su rane dvadesete najbolje godine za zabavljanje i da već od 25-26 sve stagnira i umiruje. Ja samo učim, uprkos tome padam teške ispite, idem direktno kući i nazad na fakultet, identična stvar koju sam radio kroz čitavu osnovnu i srednju školu.
Zanima me kako to da jedna osoba ne može da okupa malo dete? Danas obavezno moraju i otac i majka zajedno da učestvuju u tome. Toliko je teško, da staviš dete u kadicu sa toplom vodom. Postali smo debili.
Apelujem na ženski rod da ne diraju svoje obrve! Ili budu kao čoko bananice ili crta. Bolje ostavite takve kakve jesu.
Prestanite da vređate roditelje koji deci daju nova i lepa imena poput Kia, Mia, Lara, Lana, Tea, Rea, Dea, Prkila, Gorgo, Andaluzija, Adigeja, Seboj, Despot, Junak, Heroj, Lav, Vuk, Tigar, Hijena i sl. Svako ima pravo da misli da je poseban.
U braku sam sa čovjekom koji je sebičan i prava seljačina, ali ona teška. Vrijeđa me na svakom koraku i nikad nije zadovoljan - šta god uradila. Uz to što mene vrijeđa, vrijeđa i moju porodicu. Imamo dijete i kad sam rekla da bih otišla od njega i da se ne plašim sama započeti život sa svojim djetetom. Rekao mi je da ja mogu ići, ali da ostavim dijete. Međutim, ne želim ostaviti dijete i jako se plašim...
Osudite me koliko hoćete, aj' što sam perverzna, ali mislim da sam jedina žena sa foot fetišem. Kad vidim muškarca u kožnim cipelama, ne bih mu oprostila!
Prije sam želio znati kako je neko tako pametan pa se dobro snalazi u društvu, koje tehnike zna, dok se ja uvjek obrukam bilo gdje i ostanem bez društva. Nakon razmišljanja sam došao do sljedećeg zaključka. Nisu oni pametni, oni samo imaju primjetno dobar izgled a drugi ljudi su automatski ljubazni prema njima. Zbog toga im samopouzdanje nije rušeno pa mogu se slobodno izražavati čak i malo biće prihvaćeno.
Već godinama legnem u ponoć a probudim se u pet, bez alarma, pa čak i vikendom. Ne znam kako je spavati do 8, 9 ili 10 sati!
Pored silnih Rea, Dea, Lara, Lana, Prkila, Pupacija, Mia, Kia, Gregora, Seboja, Despota, Junaka, Alena, Lavova, Vukova, Tigrova, Hijena; želim sinu da dam ime Pauk, Rex ili Oto fon Bizmark, a ćerki Sarlot de Rea, Zmija (Zmiya sa Y) ili Sampdoria. Kad je bal nek' je fudBAL. :) :) :) Ako budem imao još jednog sina i ćerku, neka se zovu Opel i Toyota. Baš deluje aristokratski, posebno, cool, instagram friendly, international and so on. Right? Haha. 'ej, izem vas u posebnost i pseudoelitizam.