Ekavica, čitam li ili slušam, mi zvuči neuko i polupismeno.
Ne razumem svoju drugaricu. Toliko je lepa i zgodna a stalno izlazi sa tipovima koji su, blago rečeno, ispodprosečni. Same propalice. Nikad mi neće biti jasno šta uopšte vidi u njima.
Suprug i ja smo zajedno 6 godina, imamo 3 dece.. Šta smo sve proživeli on i ja teško je i setiti se, kamo li prilati o tome.. Od roditelja, drugih ljudi, mešanja u naš brak, nemaštinu, ne razumevanju, prošle godine smo popustili oboje, svađali se na krv i nož a trčali jedno drugom za najmanju sitnicu.. Podneli zahtev za razvod braka, trebali da se razvedemo za 3 meseca od tada kad smo podneli zahtev.. Ta bol u grudima, čežnja za njim i njegova za mnom bila je očigledna.. Našao je drugu, i ja sam našla drugog, u nadi da ćemo zaboraviti jedno na drugo, ali noću smo se sastajali, zvali, plakali.. Onda smo sve prekinuli, i nastavili smo zajedno, kao nikada, jači, toliko smo srećni i toliko se volimo, dok ljudi to ne razumeju.. Siguran je u mene kao i ja u njega.. Slava Bogu što smo zajedno!
Pojedine devojke se šminkaju, slikaju za instagram, nose otvorenu odeću i slično, a posle se čude kako ne mogu da nađu normalnog dečka za vezu. Ironija.
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako stalno plače. Ovo prvo je umiljatije, ovo se samo dere. Ponekad se loše osećam, ali me prođe kada svog dražeg bebca vidim smirenog.
Dečko mi je narcisoidni manipulator a sve više mislim da sam i ja...
Ljudi ne zovite se sami na nečije svadbe šta vam je. Ako niste bliži rod i prijatelji ne možete misliti da ste automatski pozvani i pitati kad je svadba da dođete.
Prestajem da verujem da ljubav postoji i da se za nju treba boriti.
Nije da ne želim decu, ali trenutno mi je zbrka u životu. Muž je dobio otkaz i sad radi bilo šta. Plata mu je premala, a moja još manja. Sa roditeljima je u dobrim odnosima, ali svekrva je priča za sebe, ona nema ni želju da nam pomogne. Ne kažem da mora, ali bar da nam bude garancija za jednog unuka, ako nista. Moji nisu živi, a sa sestrom sam u lošim odnosima. Kad god me neko od njegove rodbine sretne, pita jesam li trudna, hoce li to dete itd... U braku sam 8 godina, ali sve su bile preteške i za mene i muža, kamo li za dete..